Sažetak
Пажња у раду посвећена је пракси пијења из велике ракијске, тзв. „чајне“ чаше, распрострањеној код Срба у Ибарском Колашину. Наведени чин посматрам као аспект културе који колашински Срби доживљавају као елемент своје традиције, док је акценат у раду стављен на сагледавање субјективне стране истраживаног феномена, што значи да је пажња усмерена ка разумевању начина на који о њему мисле и говоре његови непосредни носиоци. Примењени аналитички поступак базиран је на емској, антрополошки кључној перспективи, сходно чему су, методолошки гледано, у истраживању коришћени квалитативни приступи, пре свега разговор са саговорницима. Наративна грађа презентована у раду добијена је на основу теренског истраживања спроведеног у Косовској Митровици и Зубином Потоку у више наврата током 2021. и 2022. године.