Sažetak
Изучавање историје медицине има развијена два приступа: традиционални и нови, који је свеобухватнији. Традиционални приступ подразумева изучавање значајних појединаца и идеја, унапређење медицине као науке. Овај приступ широко је прихваћен како у нашој, тако и у светској науци. Други, који је знатно свеобухватнији, иницирао је Хенри Сигерст својим радовима, а проширио се и заживео шездесетих и седамдесетих година 20. века. Аутори рада приступају изучавању и приказивању српске средњевековне медицине узрочно-последичним односом здравља и болести и других медицинско-историјских појава и анализирају их у друштвеном, културном и политичком контексту. Из овог угла посматрања аутори повезују наведене контесте са савремеим медицинским проблемима и приступима. Циљ рада је да истражи и прикаже развој српске медицине у средњем веку, услове под којима се формирала и развијала, као и утицај српске државе и цркве на њу.