Sažetak
Након завршетка Првог светског рата, унапређивању стрељаштва поклањала се нарочита пажња. Ово се огледало у доношењу законских регулатива и двојној контроли подељеној између Министарства војске и морнарице и Министарства физичког васпитања. Сврха свега овога била је милитаризација физичке културе, која се наметнула многим европским државама. У самом Нишу, с обзиром на његов стратегијски положај и бројност гарнизона, сарадња војске и стрељачког друштва била је врло значајна и на обострану корист. Стрељачки спорт је увек имао материјалну потпору код војних власти, а сами официри су своје умеће могли да искажу кроз такмичења. Поред тога, стрељачке секције уведене су у соколску организацију, што је погодовало омасовљењу овог спорта и привлачењу омладине. Сходно томе, развој стрељаштва је у Нишу, као и на територији читаве земље, у међуратном периоду имао видног успеха, у чему је заслуга војске незаобилазна.