Sažetak
У овом раду спроведено је истраживање у пет земаља, у Босни и Херцеговини, Бугарској, Естонији, Литванији и Хонг Конгу, чији монетарни системи примјењују валутни одбор као режим монетарне политике. Истраживање је спроведено у периоду од 1995 до 2018. године. Основу истраживања чини употреба и анализа закона о централној банци за сваку наведену земљу. Кључне тачке које су анализиране у сваком закону су правне основе и монетарне операције. На бази експлораторног истраживања и компаративне анализе кључних тачака дошло се до сазнања да се у поменутим монетарним системима, који функционишу у валутном одбору, појављују значајне разлике. Разлике произлазе из правних основа у оперативним аспектима примјене монетарних операција. Управо на бази ових разлика које представљају чињенице дефинисане у појединим законима намеће се закључак да данас може са пуним правом да се говори о двије врсте валутних одбора, односно о ортодоксним валутним одборима и валутним одборима друге генерације.