КОМУНИКАЦИЈА ГЛУВИХ ЗАСНОВАНА НА ОРАЛНОЈ МЕТОДИ

Sažetak

Феномен оштећења слуха, кроз историју, био је предмет интересовања алтруиста, филозофа, лекара, затим свештеника, учитеља, педагога, за разлику од садашњег тренутка где се овом феномену приступа са мултидисциплинарног аспекта: медицинског, дефектолошког, социолошког, педагошког, психолошког, лингвистичког, културолшког и технолошког, којима је комуникација глувих и наглувих особа заједнички садржалац. Различити приступи у изградњи комуникацијских система глувих изнедрили су три основне групе метода: невербалне, оралне и комбиноване. У раду ће бити приказана анализа развоја и примене оралне методе која је у одређеном временском тренутку одиграла значајну улогу у процесу едукације и рехабилитације глувих, са посебним аспектом на методе демутизације, односно изградње говора и језика код глувих.