Sažetak
Полазећи од теоријских поставки Михаила Бахтина и Јурија Лотмана о простору у уметничком делу, у раду се истражује хронотоп школе у савременом српском роману за децу. У уводном делу дат је преглед важећих ставова књижевних теоретичара о простору у књижевности. У средишњем делу прати се функција хронотопа школе који се посматра као простор окупљања, причања, договарања, личних исповести и место судара различитих светова којима јунаци припадају. Открива се миметичка и симболичка функција која је највише уочљива у карактеризацији ликова и приказу социјалних разлика. Циљ рада јесте да укаже на функцију хронотопа школе који постаје и известан моделативни систем, језик за изражавање ванпросторних категорија и односа, који у ширем контексту има и функцију друштвене критике. Корпус истраживања чине романи Мирославе Михајлов Царевић Школско двориште, Владана Зеца Дневник једне зборнице, Бошка Ломовића Крађа мобилног у VII 2, Драгутина Бега Журка у школи и Милутина Ђуричковића Близанци и петак 13.