Sažetak
Kултура старења се позиционира као неодвојив домен и аспект културе живљења савременог човека и постаје фундаментално полазиште у пројекцијама политике одрживог развоја и мерило за вредновање квалитета међуљудских односа и хуманог потенцијала инклузивног друштва. Као међународна перспектива за ублажавање старосне неједнакости, јавља се потреба за редефинисањем политичких, економских и социјалних претпоставки културе старења у глобалном контексту.
Проблем нашег истраживања је ситуиран у подручје испитивања родних и узрасних сличности и разлика у перцепцији неких од аспеката културе старења мушкараца и жена код генерација младих средњошколског и високошколског узраста, конкретније на њихов општи однос према групацији старих особа и да ли постоје родно-узрасни ефекти код младих у вредновању личних особина старих у односу на особине младих (својих вршњака) затим у вредновању личних особина када се пореде стари мушкараци и старе жене.