Sažetak
Стефан Немања је постао законити велики жупан након битке код Пантина 1168. године. У тој бици Немања је поразио војску своје протеране браће Тихомира, Мирослава и Страцимира, помогнуту византијском војском под командом Теодора Падијата и најамницима Турцима, Фругима (Францима) и другим народима. Учешће византијске војске на страни браће изазива недоумицу јер је Немања неку годину раније од цара Манојла Комнина добио дарове, међу којима територију жупе Дубочице, као и достојанство „царског сана“. У раду се расправља о разлозима за промену византијске политике, која подржавањем браће настоје да очува подељеност српске државе, док се, насупрот томе, Немања у бици борио за јединство српске државе и самодржавност.
Ključne reči
Стефан Немања, Битка код Пантина, Манојло Комнин, Србија, Византија, јединство државе