Sažetak
: У раду се тумачи фунција сна у причи „Сахрана у Сушићу“ Петра Сарића (2015), где се сан о смрти онога који приповеда показује као предикција вести о смрти блиске особе. Потирање граница између страхоте сна и страхоте стварности, у којој је садржано и суштинско значење приповетке, омогућило је писцу да кроз причу о злу, које је захватило и просторе стварности и просторе снова, и самог читаоца увуче у магични свет приче и причања, али и да „Сахрана у Сушићу“ добије карактер универзалне приче о човековом страдању савременог доба. Вредност сна о којем се приповеда утолико постаје конститутивнијим елементом приповетке, уколико се стварност која личи на сан и исприповеда тако као да је заиста реч о сну.
Ključne reči
Петар Сарић, „Сахрана у Сушићу“, прича, приповедање, сан, стварност, страдање, смрт.