Sažetak
У раду се анализира наступ Србије у оквиру Оријенталног павиљона на Државној изложби у Будимпешти 1885. године, с фокусом на сценографско уређење, избор експоната, рецепцију у савременој штампи и дипломатско-културолошки значај. Поставка је била структурисана као визуелни наратив о домаћој производњи, традицији и модернизацији, при чему је сценски слој имао кључну улогу у артикулисању државног идентитета. Савремени извештаји сведоче о снажном утиску на публику и позитивној медијској рецепцији, уз наглашено присуство српских делегација и званичника. Рад показује како је српска секција, упркос оријенталистичком оквиру, успела да прикаже динамичну и самосвесну слику једне балканске државе на прагу модернизације.
Ključne reči
Будимпештанска изложба, Оријентални павиљон, Србија, сценографија, културна репрезентација, визуелни идентитет.