Sažetak
Циљ рада јесте да се кроз књижевно-емоционолошки приступ драмском делу анализира улога емоција страха, љубави и туге у другој верзији драме Бој на Косову Љубомира Симовића. Будући да је косовска легенда, због свог трагичког и есхатолошког потенцијала, постала централна тема српске историјске драме, посебно у другој половини 20. века, када је српска драма тежила сложенијем дијалогу са косовском прошлошћу, подстицајно је увидети како писац комбинује колективно наслеђе са сопственим ауторским визијама. Методолошки оквир истраживања интегрисао је теорију афективне наратологије, психологије и емоционологије у анализи драмске наративне структуре, а са намером да се спроведе афективно читање Симовићевог текста и да се на примерима покаже како су емоције не само трансформисале фолклорну косовску потку већ и омогућиле дубље разумевање односа између епске традиције и модерне драмске нарације.