Sažetak
Попут многих места у источном делу Краљевине СХС/Југославије и у Куманову су постојали локални новчани заводи. Величина вароши и привредна живост привукли су банке и из околних места да отворе своје филијале или да учествују у финансијском животу преко домаћих завода. У 1928. години почео је са радом други локални новчани завод, Кумановска извозна и прометна банка, чији су главни оснивачи били значајни акционари већ постојеће Кумановске трговачко-индустријске банке. Мотиви за отварање новог новчаног завода су, осим могућности веће зараде, били и политичке природе, што је у пословању банака на простору Србије била уобичајена појава. Полет ове финансијске установе био је прекинут избијањем банкарске кризе на простору Југославије 1931. године, а још више доношењем Закона о заштити земљорадника 1932. године, будући да је највећи број њених клијената био са села. У раду је, првенствено на основу архивске грађе, приказана не само историја ове установе већ је она послужила као својеврсна „студија случаја“ о законској примени мораторијума и тихој ликвидацији установе која у условима пословања током тридесетих година XX века није могла да опстане.