Sažetak
Онлajн учење је интегрални део образовног окружења, посебно у високом образовању. Иако пракса још увек није распрострањена или систематизована, чини се да је све већи број институција и појединаца који прибегавају овој иновацији. Ово повећање није ограничено само на развијени свет; наставни кадар у земљама у развоју је подједнако ентузијастичан за посредовано учење из више разлога, укључујући проширење приступа и пружање флексибилности популацији која жели да се школује и континуирано обучава. Свеприсутност и мноштво начина и алата за комуникацију међу људима је најупечатљивија карактеристика културе и економије засноване на мрежи. Институције које су се раније ослањале на студенте који се окупљају у учионицама одједном су у могућности да понуде своје студијске програме на мрежи. Циљ овог рада је да кроз преглед доступне литературе представи различите облике онлајн учења од оних који имитирају обрасце традиционалне учионице до модела који у потпуности користе потенцијале дигиталне технологије да створе аутентично окружење за учење.