Sažetak
Ратни услови живота током Првог и Другог балканског (1912-1913.) и Првог светског рата (1914-1918.) довели су до кулминације разних болести и појаве различитих већих и мањих, локалних, регионалних и светских епидемија. Према проценама, заразне болести су током ратних година однеле око 360.000 живота. Епидемија тифуса, која је током првих пола године 1915. захватила целу Србију, однела је око 135.000 живота. Епидемијски удар светске пандемије шпанске грознице, однео је око 115.000 живота. Циљ овога рада, који је већим делом базиран на анализи црквених матичних књига умрлих, је да укаже на више различитих локалних епидемија које су захватиле српску војску и цивилно становништво. Јављале су се, повезано или неповезано, током свих ратних година, на различитим територијама и са великим збирним морталним последицама; однеле су око 110.000 живота. Биле су то епидемије: колере, богиња, дифтерије, дизентерије, шарлаха, великог кашља и сл.