Sažetak
У оквиру актуелних процеса глобализације и интеграције, савремених економских трендова и интензивних миграција, у фокус интересовања не само стручне већ и шире друштвене јавности све више долази очување националног, језичког и верског идентитета. У складу са научним значајем истраживања етницитета, лингвистичког и религијског идентитета, у овом раду се проучава језик и религија као важне компоненте националног идентитета, њихов значај у дефинисању нација и националног питања, као и промене условљене бројним политичким факторима. Пописна истраживања становништва Србије (без података за Косово и Метохију) су указала на поклапање између националне припадности и матерњег језика (етнофонија), док је појава већег или мањег одступања (алтерофонија) присутна код припадника малобројнијих и просторно дисперзивних етничких заједница. У погледу религије, становништво се верски декларише у највећој мери према традицији, односно религији родитеља, због чега постоји висок степен поклапања националности и вероисповести, уз значајно смањење број атеиста на почетку 21.века.