Sažetak
На примеру драме Бановић Страхиња Борислава Михајловића Михиза, показана су исходишта различитих дефинисања дидаскалија у односу на природу драмске комуникације. Према разликама у одређивању термина, издвојене су две групе: шире и уже схватање дидаскалија. Шире схватање дидаскалија на примеру дела чине дидаскалије простора и времена, дидаскалије карактеризације, као и елементи који не припадају главном, дијалошком току драме попут уводних сцениских напомена, епиграфа и самог наслова дела. Уже схватање дидаскалија подразумева њихово разумевање као несамосталног, помоћног текста који представља функционалне напомене у делу. Разматрањем оба типа дидаскалија, указано је на њихов вишеструки интерпретативни значај.
Ključne reči
дидаскалије, Борислав Михајловић Михиз, Бановић Страхиња, ауторски глас, драмски текст, епско и драмско у драми, драмски простор, карактеризација у драми.