Sažetak
Циљ рада је испитивање изражавања наредби и дужности у Зборницима закона, уредби и уредбених указа из 1840. и 1845. године. Користили смо се функционалностилском, синтаксичком, историјскојезичком и методом историјске анализе дискурса. Дошли смо до закључка да се функтор треба, који постоји на дубинском нивоу правне норме, на површинском нивоу правне одредбе изражава различитим (не)експресивним средствима. Строге наредбе везују се за одређене професије, као што су војници и државни чиновници. Благе наредбе и препоруке везане су за ситуације у којима је законодавац на нижем положају од адресата. Додатна експресивност примера условљена је семантиком глагола, употребом негације, додатном квалификацијом и нагомилавањем примера
Ključne reči
историјска анализа дискурса, синтакса, 19. век, правни стил, наредбе, дужности