Модернизација стамбене изградње прве половине 20. века у Београду – трансформација просторног концепта, конструкција и материјализација вишеспратних вишепородичних зграда
Scindeks Asistent Scindeks Asistent — Sistem za uređivanje časopisa
PDF

Kako citirati

[1]
M. Roter Blagojević i L. Đukanović, „Модернизација стамбене изградње прве половине 20. века у Београду – трансформација просторног концепта, конструкција и материјализација вишеспратних вишепородичних зграда“, Arhitektura i urbanizam, izd. 51, str. 46–71, Dec. 2020, doi: 10.5937/a-u0-29194.

Sažetak

Вишеспратне пословно-стамбене и стамбене зграде су све присутније у Београду од 1900. године и сведоче о његовој убрзаној модернизацији. У периоду до Првог светског рата се развијају основни типови вишепородичних стамбених зграда и формирају карактеристични облици склопова зграда и просторне организације станова. Како су градитељи били образовани у средњоевропским центрима (Пешти, Бечу, Минхену, Ахену, Берлину и Цириху) типови склопова и станова су настајали по њиховим утицајем. Након рата поред старе активна је и млађа генерација архитеката образована на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, која доприноси већој разноврсности решења и утицај дугих европских центара (Прага и Париза). Кроз анализу су разматрани и компарирани примери настали у периоду 1900-1914. и 1918-1941. како би се дефинисали основни типови облика основа, склопова зграда и просторне организације станова. Циљ истраживања је да се потврди теза о континуитету развоја и примене истих основних типова склопова и просторне организације станова у оба периода. Такође је потврђена и теза о континуираној употреби масиве конструкције за израду зидова у оба периода, док се примена савременог материјала, армираног бетона, и полумонтажне међуспратне конструкције Хербст усталила током треће и четврте деценије 20. века.

Ključne reči

Београд
вишеспратне стамбене зграде
вишепородично становање
стамбене палате
основни типови склопова и станова
масивна конструкција
армирано-бетонска међуспратна конструкција
DOI: 10.5937/a-u0-29194