Sažetak
Град Београд се налази на ушћу двеју река Саве у Дунав. Сходно томе, овај географски положај снажно је обликовао стратешки и геополитички значај Београда, као и његов идентитет. У последње две деценије развој неколико мега-пројеката, места на подручју обала река, имао је негативан утицај на културно наслеђе Београда и његов историјски градски пејзаж, негативно утичући на његову урбану морфологију и типологију. Разлог томе се види у ситуацији да је урбана обнова најчешће покренута економским интересима, док су очување значења и сећања на место занемарени. Заједно са овим процесима, појавио се низ грађанских иницијатива за спречавање досадашњег приступа на историјском наслеђу и указивање на потребу за јачим укључивањем грађана у процесе планирања и развоја града. Да би се прекинула ова тенденција и показала воља за постизањем даљег одрживог развоја, неопходно је редефинисати поступак заштите вредног културног наслеђа. То би се могло остварити стварањем новог приступа у заштити културне баштине у домену урбаног дизајна и планирања, узимајући у обзир све вредности, традицију, аутентичност и идентитет места. Сходно томе, рад ће се фокусирати на питања заштите наслеђа обала двеју река, његовог историјског и урбаног контекста, генезе културних и архитектонских вредности. Даље, истраживаће се могућности различитих приступа у презентацији и савременом коришћењу напуштене и уништене баштине на обали, како би се дефинисао нови, заједнички поступак који ће бити у складу са циљевима развоја града, очекивањима грађана и мерама заштите културног наслеђа.
Ključne reči
приступ очувању
урбана обнова
београдска обала