Kako citirati
Sažetak
Апстракт. Зонирање представља један од инструмената стратешког планирања и управљања заштићеним подручјима. Промене законског основа за заштиту природе у Србији 2009-2015. године у погледу режима заштите утицале су на отежано превазилажење конфликtних интереса између заштите и развоја у процесу стратешког ̶ просторног планирања за заштићена подручја. То је посебно дошло до изражаја у изради просторних планова подручја посебне намене за заштићена подручја која су примарне туристичке дестинације. У раду се полази од кратког прегледа улоге зонирања у планирању и управљању заштићеним подручјима у свету. То је основ за анализу зонирања у законском и планском основу у Србији. Приступ зонирању и улога у остваривању заштите и развоја заштићених подручја проверава се на примеру Националног парка Шар-планина. На основу резултата истраживања, у раду се дају препоруке и смернице за преиспитивање и унапређење законског основа и стратешког – просторног и секторског (за заштиту природе) планирања у Србији.