РЕКОНСТРУКЦИЈА ЦЕНТРАЛНИХ ГРАДСКИХ ЗОНА НА ПРИМЕРУ ГРАДОВА ЛАЈПЦИГА И ДРЕЗДЕНА

Abstract

Deset godina od donošenja povelje iz Lajpciga, u fazi pripreme za novi dokument preporuka, prilika je za sagledavanje kako suštine upustava i sugestija za ravnomeran urbani razvoj, postignutih praktičnih rezultata, kao i prethodnih iskustava koja su svakako uticala na formiranje postulata povelje. Autori rada se koncentrišu na segment koji se odnosi na fizičku obnovu gradskog jezgra, što je posebno značajno u sredinama koje su pretrpele neki vid diskontinuiteta u razvoju, nekad kao posledica istorijskog toka događaja, ratnih razaranja ili prirodne katastrofe.  
Primeri urbane obnove Lajpciga i Drezdena daju uvid u kom pravcu se proces može odvijati, kao i šta se može postići. Nisu sve, u radu navedene, intervencije nastale kao posledica primene Lajpciške konvencije, već suprotno, neke od njih su ilustracija dugogodišnje prakse, koja je pretočena u strateške ciljeve, modele i preporuke za širu upotrebu. Specifičnost gradova Nemačke je kombinacija slojeva različitih perioda, kulturnog nasleđa koje je "preživelo'' ratna razaranja, obnovljenih objekata u većoj ili manjoj meri po uzoru na originale i potpuno rekonstruisanih delova gradskog tkiva, u stilu savremene epohe i trendova.